Računarska vežbaonica

Jagoda u štampaču, april 2011.

Računarska učionica P5 se nalazi u suterenu zgrade DBE, grubo ispod amfiteatara 1 i 2. U učionici se nalazi 18 računara ugrađenih u tri šestougaona stola i na njima se izvodi nastava iz više različitih predmeta. Potrebe pojedinih predmeta su specifične, zbog korišćenja aplikacija koje za funkcionisanje zahtevaju zastarele verzije operativnog sistema i web pretraživača. Stariji operativni sistemi (i pogotovo web pretraživači) su osetljivi na napade računarskih virusa a pored toga ne ispunjavaju potrebe nastave iz drugih predmeta koja zahteva rad na internetu i modernim aplikacijama.

Kod svih računara koji su dostupni za upotrebu širokog spektra korisnika (kao što je to slučaj u učionici) postoji još par problema: bezbednosti, stabilnost, fleksibilnost.

1. Korisnici svesno ili nesvesno donošenjem fajlova preko pošte ili prenosivih medijuma unose računarske viruse u sistem, koji dalje mogu da se šire na druge računare preko računarske mreže ili prenosivih medijuma.
2. Takođe korisnici zbog nedovoljnog znanja ili usled namerne akcije ugrožavaju stabilnost sistema (brisanjem programa, sistemskih fajlova ili menjanjem sistemskih podešavanja).
3. Najčešći pristup administriranju takvih grupa računara zahteva pažljivo kontrolisanje korisničkih privilegija na svim računarima i redovno održavanje i testiranje ispravnosti i bezbednosti svih račnura. Takav pristup znatno smanjuje fleksibilnost i upotrebljivost računara onima kojima su namenjeni i zahteva posvećivanje mnogo vremena i truda rutinskim i repetativnim radnjama (na primer skeniranje 18 računara za viruse).

Odlučio sam se za drugačiji pristup. Na jedan od računara sam instalirao Linuks operativni sistem, distribucija Ubuntu, verzija 10.04. Linuks je operativni sistem koji odlikuje visok stepen bezbednosti i stabilnosti, ali njegovo sistemsko i grafičko okruženje je strano većini korisnika. Da bih predavačima i njihovim studentima dao upravo ono što žele, koristeći Virtualbox softverski paket za virtualizaciju, za svaki predmet koji ima specifične potrebe napravio sam posebnu virtuelnu mašinu i u njoj instalirao operativni sistem po njihovom izboru (najčešće WinXP). Virtuelna mašina funkcioniše tako što omogućava podizanje jednog operativnog sistema (gost) unutar drugog operativnog sitema (domaćin), tako da gost nije svestan domaćina. Tako WinXP koji je podignut unutar virtuelne mašina na linuksu nije svestan svog domaćina i „misli“ da je jedini. Na njemu bez problema rade sve aplikacije koje zahtevaju WinXP.

Dodatna pogodnost rada sa virtuelnim mašinama je mogućnost snimanja „slika stanja“, što omogućava vraćanje na to stanje u svakom trenutku u budućnosti.

Negativna strana toge je što se od korisnika očekuje da sam aktivira Virtualbox i pokrene željenu mašinu, i što su mnogi osetljivi delovi sistema i dalje izloženi nedobronamernim korisnicima. Te probleme sam rešio tako što sam na Linuksu napravio više korisničkih naloga, za svaku virtuelnu mašinu po jedan. Izborom takvog naloga, automatski se podiže željena virtuelna mašina sačuvana u određenom stanju. Linuks je potpuno skriven od korisnika, oni ga ne vide niti mu imaju pristup. Jedino što vide i čega su svesni je okruženje te virtuelne mašine.

Na virtuelnim mašinama nema potrebe za instaliranjem antivirusa, za održavanjem, proverama stabilnosti i sl. Pošto se one uvek podižu iz zadate slike stanja, njihov izgled i funkcionalnost je uvek identična, a izmene na sistemu koje korisnici naprave se ne zadržavaju.

Kada je konfigurisanje tog računara bilo završeno, njegov sadržaj sam umnožio na ostale računare pomoću specijalizovanog programa za kloniranje. To je rezultovalo sa 18 identičnih računara, pa kada predavač kaže „druga ikonica s leva“, može da bude siguran da je to tako na svih 18 računara.

Što se performansi tiče, u pitanju su računari stari 5 godina, na njima su Athlon procesori takta 1.8GHz i imaju po 512MB radne memorije. Dakle po današnjim standardima stari i spori računari. Vreme podizanja linuksa od trenutka uključenja do ekrana za izbor korisničkog naloga je nekoliko sekundi. Nakon izbora korisničkog naloga potrebno je još nekoliko sekundi, dakle do trenutka kada je računar spreman za rad ukupno ne prođe više od 20ak sekundi. Sam rad na virtuelnim mašinama je takođe relativno brz, pošto nisu opterećene radom antivirusnih programa, koji im nisu ni potrebni, niti su postale glomazne nakon dugog korišćenja (kao što se kod windows mašina dešava).

Performanse su dodatno poboljšane podizanjem linuksa u "laganom" grafičkom okruženju (fluxbox) umesto ugrađenog (gnome 2).

U decembru 2011 nabavljeno je 6 novih mašina za ovu učionicu i opisani sistem je uspešno primenjen i na njih i pri tome je očuvano identično okruženje i funkcionalnost kao na starim računarima, sa tom razlikom da na njima sve radi još brže.

Za implementaciju opisanog rešenja korišćene su isključivo besplatne ili legalne aplikacije: Ubuntu Lucid Lynx (opensource), VirtualBox SE (besplatan), MS Windows XP Pro (MSDN Licenca), CloneZilla (besplatan).